Jutros mi nešto teško pokrenuti se,

ali se sjetih Stipe i njegove ekipe i sina Ive i šta se sa onom galebicom dalje desilo…

jesu li je ribom on i Stipe zadivili ili je raširila krila pa putem svojim odletila.

                           .

I odem do našeg mjesta, na rivi gdje

Se svi galebovi sjate i budno sve i svih prate.

Ugledah Stipu kako ponosno leti zrakom i sve nadgleda sa visine.

Zovnem ga da sleti i

Odmori malo,jutro je tek i sve ćemo stići,neće nam obaveze uteći,dođi da prozborimo nekoliko riječi.

           .

Upitah ga

” Prijatelju Stipe, šta se novog dešava?Jeste li zadivili galebicu onu i dal je mala prava da obitelj vaša bude ?”

Ozbiljnim glasom

Stipe kaže

” Ive je pokušao sve oko male te,ali pasalo joj nije što joj ulovio ribu bijelu

Umjesto plavu i to se Ivi obilo o glavu.

Preko toga prijeći nije mogla pa je rekla Ivi da ona prava za njega nije i da se gubi što prije.

Odletjela je, a moj je Ive tužan danima bio,od svih se skrivao,nije jeo,ali ju je za par dana prebolio.Zna da mora drugu galebicu naći i treba se brzo snaći, ako tužan dugo bude bio sve će mu galebice uzeti drugi i zato je bitno da se što prije pokrene i potrudi.

                                          .

Eno ga tamo, šeće oko ribarskog broda,namiguje i gega se,krikove neke ispušta iz svojih jakih, mladih pluća.

Siguran sam da će ubrzo mladu naći, ma već će se on snaći.

Ajdemo sada, obaveze zovu,a malo se trebam i za prijateljima i obitelji družit,ako želiš možeš mi se pridružit.”

                                   .

Rekoh mu, već je u zraku bio, ali me sigurno čuo

” I ja obaveza imam,ali naći ću vremena i za prijatelje i obitelj,

Ako si u điru,povedi i Ivu,možda se koji komad mesa nađe da ubacite u kljun,lakše je sve kad vam je trbuh pun.

Začuh krik

” Uživajte, možda na piće sletimo

Vidimo se amica, ciao, adio, baš mi je susret s tobom drag i mio”