LažnoPredstavljanje
Sjedila je na drvenoj klupi raskrivenih grudi. Udubila se u jednu knjigu. Zanesena, čežnjom prema dragom ponesena.
Slobodno? upitao sam znatiželjno iako su sve klupe bile puste i prazne.
Iskreno bilo je podne, najgora vrućina u zadnjih deset godina. Nedjelja je, nema ručka, večere. Spasenja. Možda mi onda ponudi ruku utjehe, ili nešto drugo. Znam, izmičem vremenu, služim se kristalnom kuglom i ponekad zapalim duhan, staroga Jeromija što živi na rubu svijeta.
Pratio sam joj kap znoja što se kotrljala niz vrat, lagano između te dvije prezrele jabuke i skrila joj se pod crvenu bluzu. Usne sam oblizao, noge skupio, malo sam se i posramio. Napetost mi je usplahirila a nije mi davala ni jedan znak znatiželje. Sve je bilo u mojoj čudnoj glavi, rastrzanoj između svemir i njenih dlanova i mirisne kože. Ruku i prstiju koje je sa stilom Božice pomicala i tako okretala stranice te za mene nebitne knjige.
Sjaj iz očiju mi je izbijao, buktalo je srce lažno, predstavljajući se kao kamen mudraca.
Imaš li možda vatre?
Primakla se da joj upalim cigaretu.
O Bože propast ću u zemlji, gdje sam ostavio upaljač. Sav sam se uskomešao a džepovi su skrivali njenu potrebu.
Samo polako, imam ja vremena cijelu vječnost. Zato sam te i pitala.
Zamucao sam se, pokušao nešto reći. Ma nek’ sam proklet ja i moje priviđenje.
Tako zgodna djevojka sjedi uz mene a ja kao malen crvić pokušavam izaći iz rupe srama.
Tko zna, možda jednoga dana postanem lažan pa joj i slažem. Ne volim te, niti sam čeznuo za očima gospodarice mora i kosom boje tamne noći.
Možda joj i jednoga dana slažem.
8 komentara za "LažnoPredstavljanje"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.