Koracima lakim prišuljalo se jutro,

u pupoljku sunca otvara se dan,

a ja još snena, čvrsto obgrljena

ogrtačem što je tvojim dahom tkan.

 

U grudima tvojim osluškujem pticu

i skupljam u osmijeh odjeke tih nota.

Misli dok mi tonu u smiraj na tvom licu

u meni sve bubri od strasti, od života.

 

Strpljivo žeđam tako razapeta

između tvog sna i budnosti moje

dok vrijeme pred vratima halapljivo čeka

da ukrade doručak pripremljen za dvoje.