Počujte, vi, empatične duše,
zaključke što mi um kazuje!

Pretjerano se žrtvujete, tlačite-
umarate, deprimirate, poništite.

Gubite sjaj predivne nutrine,
krila vam se neopisivo ruše.

Iscrpljujete sve zalihe energije,
u ambise besciljnosti ponirete.

Da, možemo mijenjati sebe
ali pojedince, apsolutno ne.

Poneki izgube čak i desetljeće,
ugađajući svima, najpogubnije.

Pritom zanemarujući svoje biće
-želje, snove, afinitete i potrebe.

Ne uviđaju niti tko su, što hoće –
zato ih ostali, oblikuju po svome.

Sve dok jednog dana ne ugasne
-plamen što ih je držao stabilne.

Tada se priča znatno preokreće-
te krenu maštati i živjeti za sebe.

Ključ svega jest samopoštovanje-
a ne biti zavoj, lijek za nečije rane.