Lorena Vojtić “Pijedestal braka”

Ponekad anđeo
i vrag sklope –
nerazmrsivi pakt.
.
Priđi mi drsko,
skandalozno,
neka se podigne
burna prašina
uskovitlanih strasti.
.
Hipotetski stavi
nož pod grlo –
jer te se, aposlutno,
nimalo ne bojim…
.
Otkako smo,
pred Bogom
postali jedno –
tijela nam se
učestalo isprepliću
u nezasitnoj
igri dominacije.
.
Čim se ugledamo,
ne propuštamo
niti sekunde,
jer nam je ovo
poklonjeno vrijeme.
.
U toj ekstazi
požude, zanosa
i iznamljenih osmijeha,
jedno drugome
priznajemo koliko
se zapravo volimo.
.
Istovjetna akustika
naših treptaja –
nadilazi dosadašnje
granice razbora.
.
Preljubljeni…
.
U moru groteske
i hipoteze neznanja,
jedna je konstatacija
uvelike sigurna…
.
Vođeni obostranom
željom ustrajanja
u naumu sladostrašća,
zaljubit ćemo se
i u idućoj inkarnaciji
neprolaznih vjekova.

 

Nema komentara za "Lorena Vojtić “Pijedestal braka”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.