Milan Drašković “Gospina pesma”

Dopustićeš

da te promenim.

          .

Priznaću ti, vreme me

onespokojava.

Zarobljena od strane neumoljivog Saturna,

maštam o boravku u Kuli van vremena.

Sigurna u naš skori susret,

slutim da tvoje seme me čeka

u zasedi od čežnje.

     .

Dopustiću

da mi čitaš misli.

Odgovore znam

na pitanja bitna.

Ne plašim se,

nagost je moja snaga.

Ganimed će klečati, obećavam.
.

Biće to najduža noć –

kad predaja mi pokrene bedra,

a grudi ponudim

poslednjem alhemičaru.

 

Nema komentara za "Milan Drašković “Gospina pesma”"

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.