Sjajna im lica skriva stih Sapfe iz Eresa,

kroz Orfejev zavičaj plemenit duh govora,

spram čeznutljiva oka zlatokosog Erosa

odgonetavajući poreklo ruže vetra.

                           .

Grimizna Afrodita nad zemaljskom tamninom,

deca Zevsa i Lede s hitronogim konjima,

posvećeno Agali okrunjenoj đerdanom,

napustivši internat s melemom na prsima.

                              .

Svetoj Sapfi šapuće Alkej iz Mitilene,

sniju grabljivice kroz stih Alkmana iz Sarda,

zna Ibik iz Regije mnogolike opsene,

grabi sve Večernjačo kroz divni ponor zvezda.

                               .

Vina, dragi dečače, našeg veselja nektar –

za Kleobulom žudi Anakreont iz Teja –

spram nestalnih talasa sluteći skori Tartar,

groznu hadsku nutrinu zna Simonid sa Keja.

                          .

Sred plamenova leta molitva Afroditi,

putokaz moreplovcu s rastrganim jedrima,

za dar crnim lađama čeljust ledene smrti,

hodeći hadskom domu u morskim procepima.

                         .

Vešto čedo Zevsovo spram silnih bojovnika,

želi Antimenidu iz progonstva povratak,

mačevi i panciri pri pesmi buntovnika,

duši si uzdonoša Had dok sprema počinak.

                              .

Duž raseka bezdana razbacani štitovi,

molitva Dionisu sedih slepoočnica,

spava brdsko zverinje, snuju gorski vrhovi,

samo korak od noći za mrtve tužbalica.