Mene su streljali jedne jesenje noći
Bez kišobrana
.

A samo sam želeo da me drži za ruku
Neko ko zna da čita moje poljupce
I da tek tako bez razloga kisne na kiši
Sa dva oka
Zauvek zagledana u dva oka moja
–

Mene su streljali jedne jesenje noći
U mojoj pesmi
.

A samo sam čekao nekog da mi bude vazduh
Nekog sa dušom na vetru
Ko razmišlja u bojama
I ko se nikad neće ustručavati
Da me voli
Bez kišobrana
Pa i posle dva života svoja
.

Mene su streljali jedne jesenje noći
Decenijama
.

A ti
Ne sudi mi prestrogo
Samo sam voleo da gledam
To malo sazvežđe u tvojim očima
Dok si me ljubila

Dok si me ljubila na kiši