Šta ako se probudi neka beskrajna dubina

U mom ušećerenom oku

Kao razmažen pas na njenim haljinama

Na kojima još šušte zvezde

I kotrljaju se jagode zrele

              .

Šta ako kaktusi besno procvetaju

U venama punim narandžina soka

Kao nebo u svitanje

I koža zauvek postane leto

U čijem zagrljaju spava brod

Samo njenog mora

                .

Šta ako je duša rođena da bude ukras crno – belim fotografijama

Na trepavicama da je nosiš kao pahulju

I da si ceo život slep zbog toga

Što ljubav koju si upoznao kao dete

Nije ljubav koja tebe odraslog zna

                            .

I onda se dva života pitaš

Da li je i sreća, sreća

Ili je to bio samo trag tvojih prstiju izgubljen negdje

               .

Na njenim haljinama

Na njenim haljinama