Ispred noge noga, za korakom korak,

Kud pločnici vode tud mrav tumara,

Sreće srca mnoga ; njegov pogled-ćorak

Nikad ne probode, neugodu stvara.

 

Prolaze sjene, ta bezimena lica,

Ko sablasnim gradom duhovi kroz duha,

Možda za njim krene jednim krilom ptica,

Slijepi putnik kradom, pseto lošeg njuha.

 

Ta mrtva ticala za dodirom žude,

Puna nemira, drvenija od drva,

Ona bi micala da se tuđa nude,

Mravu od svemira treba jedna mrva.