Ja srce moje pretvorih u kamen

u njemu sada zatvoren je stih

ne želi dalje, ostaje k’o znamen

da sve je privid i odlazak tih.

 

Svijeće već trnu, a vene cvijeće

te bijele ruže za rastanak naš

plavo i teško spušta se veče

nebeski je slikar odabrao gvaš.

.

Ne slušam više ruske balade

kamen će zdrobit, rasprsnut će stih

sve što je drago usud nam krade

u kamen goli ja tebe skrih.

.

Sva jedra vise i more šuti

ulica je tvoja mokra od kiše

slušam ti korak dok kamen sluti

nema ga, nikada više.