Bio je jedan ne tako lijep dan

Iz dosade čiste ja izađoh van

Tek toliko da nekome kažem „BOG“

Pa makar udahnuo sav gradski smog.

 

Bio je jedan ne tako lijep dan

K’o obično ja nisam imao plan

Hodao sam sporo i uz cestu tik

Odjednom iz magle izađe njen lik.

 

Imala je kapu i svileni šal

I kosu plavu, nemirnu kao val

Pjegice na nosu i zanosni hod

A mogla se zvati , zvati kako god.

 

Imala je osmijeh k’o otvoren cvijet

I vrtila je svijet s prstiju pet

Mora da je bila anđelima rod

A mogla se zvati, zvati kako god.

 

Licem u lice mi imali smo tren

Kao grom u srce bješe pogled njen

I na me je laj’o njen maleni psić

Pa nisam imao hrabrosti joj prić’.

 

Produžih dalje k’o da nije pos’o moj

Dvaput se okrenuh da joj kažem „STOJ“

Nije ljubav da se govori na glas

Tako nikad nije saznala za nas.

 

Bio je jedan cijeli tjedan siv

Prespavao sve sam k’o da nisam živ

Ni sada ne znam je li sve bio san

Bio je jedan ne tako lijep dan.