Oči vire iz svoga mraka,

Oči žmire, svjetlost je jaka,

Od tog neba oči se stišću

San im treba, odmor na lišću.

 

Oči prate sudbine tuđe,

Sate krate, pogled svud uđe :

Kroz sva vrata, prozore kroči,

Dušu hvata oči u oči.

 

Oči žive svoj život neki

Dobro skriven kapcima mekim,

Oči mogu (leptiri plavi)

I bez nogu pobjeći glavi.

 

Oči mogu (nemir ih šalje),

Mogu Bogu, mogu i dalje.

Od tog neba oči se stišću,

San im treba, odmor na lišću.