Još jedan dan nestaje u noći – odlazim u tamu
Kazaljke sata nečujno žure – odlazim u tamu.

Za sobom vučem teške lance i sjene
Sve palete boja postaju zagasitije – odlazim u tamu.

Umorno srce sve tiše tuče
To gasi se eho htjenja u grudima – odlazim u tamu.

Prestalo je ono željeti i snivati
Nove pobjede i vijence od lovora – odlazim u tamu.

 I ova noć lagano dimi i turobno tinja
Zapadnim nebom crne vrane krešte, a ja – odlazim u tamu.

Možda mi više neće blistava zora svanuti
Tko zna da li će iz nečijeg oka suza kanuti – odlazim u tamu.