Ruža u njedrima

Proklet sam kletvom izrečenom davno
uz kolijevku što ljuljala me u tiha predvečerja
visoko o gredu obješen mač
čekao je na moju ruku
moje jedino nasljedstvo.



Odgajan sam u želji za krvlju
sve moje staze cvale su osvetom
kao što nekome cvate jasmin na putu
jednom sam skriven od pogleda
ubrao ružu i skrio ju u gorka njedra.

Daleke puste stepe postaše dom
straže uz vatru i krv pod nogama
poneka žena uzeta grubo
u jesenje veče na odlasku
i ruža u gorkim njedrima.