Okrilje noći sve ljepote skrilo,

sve što je danju blještalo od sreće,

sve što je oku gledat bilo milo

ljepotu vratit, noć, do jutra neće.

 

svaka duga noć pokrov je strahote,

mnogi se pod njim drhtureći bore.

U crnoj noći skrile se dobrote

i strahom čekaju rađanje zore.

 

Pod okriljem noći crno se piše

i tinta plava poprima tu boju

pa niz crni papir, crnilom riše,

svakoj sjeni škraba njenu paranoju.

 

Svake su te noći duge, bešćutne,

u njima mnoge caruju grozote,

sve slike su crne, nejasne mutne

k’o na Velik’ Petak brdašce Golgote.