U more san potopila riči

sada tugom diše more moje

njega boli, ali mene liči

fortunali u našoj su priči.

 

U kantunu srca još te čuvam

još te volim , još mi srce piva

nije važno što poć ćemo fondo

do pola je poplavljena štiva.

 

Prepusti se, mareta je jaka

odnit će nas na stine do žala

vidjet ćemo ča će nama donit

možda jubav, možda pjenu vala.