U sluđenom grču damari pucaju,
zapaljeni ognjem, ljubavnici bride.
Nabojem erotskim, gore, svetlucaju,
na vrhu užitka skupa obnevide.
Zamorenih tela, kad požuda splasne,
huk tečnosti kada napokon usahne,
ljubavnici vide poze svoje strasne
i iznova žudnja dodire razmahne.
Ženi su k`o srni blage oči snene,
sve mirnije diše, glatka, obnažena.
Kapljice niz grudi klize posrebrene,
miriše joj koža, kosa ovlažena.
I od zadovoljstva kad napokon klone,
u slatkaste snove misli joj urone.
Saša Mićković
Marija
Lav
Suzana Marić
julija
29/12/2012 at 3:32 pm Permalink
dobrodošao Saša 🙂
zadovoljstvo te čitati
veliki pozdrav
29/12/2012 at 3:42 pm Permalink
Hvala Faiza, drago mi je da sam sa vama. Pozdrav svima!
29/12/2012 at 5:29 pm Permalink
Dobro nam stigao Saša. Cijenim strogu formu soneta, posebno kad je stih spontan i tečan. Zanimljiv je i odmak autora korištenjem trećeg lica. Lijep pozdrav 🙂
29/12/2012 at 5:47 pm Permalink
Da, tako je. Pozdrav!
29/12/2012 at 5:52 pm Permalink
Dobro dosao Sasa. Jos jedna vatrena. Lep pozdrav 🙂
29/12/2012 at 10:35 pm Permalink
fino uznemirujuci stihovi
Pozdrav 🙂
29/12/2012 at 11:01 pm Permalink
Pohvale za pjesmu i pozdrav!
30/12/2012 at 12:56 am Permalink
Hvala, pozdrav!
03/05/2021 at 7:17 pm Permalink
Sonet koji zapali iskru.
Lp! 🙂