Kada zadrhtim u besanoj noći

kao brodolomac u moru svog nemira,

šapatom samo nježno me privuci

i sa mnom podijeli svoju stranu svemira.

 

Neka u tom trenu budem samo tvoja,

nek’ zaborav izbriše i tugu i rane

pa kad opet život venama poteče

natjerat će vatru da u meni plane.

 

Ako me prepoznaš, ništa nemoj reći –

pusti me da malo budem samo žena

jer kad novo jutro pokuca na prozor

dan će opet postati gospodar mojih mijena.