U zjenama tvojim topi se moj nemir.

Sa mnom tugu dijeliš, sa mnom se veseliš.

Svaku moju riječ ti pozorno slušaš

i negdje u sebi duboko me štuješ.

Tebi su nepoznate uvrede i grubost,

blago ti je srce i nikad ne psuješ.

 

Laki tvoj korak uvijek mi je blizu

i za tvoje uši himna je moj glas.

Razigranost tvoja u susret kad mi hrli

u meni se budi ono dijete čedno,

a ruka moja kad nježno te zagrli

trenutak se pretvori u nešto jako vrijedno.

 

Što je ljubav – ne znaš, a ipak je nosiš,

čudesnim je lancem povezala nas

i tvoje prijateljstvo kao dar je s neba

makar si za druge tek običan pas.