sve što te skreće s puta
zamka je
a ne prečac

puštam te
nevoljko i neiskreno
da budeš
ono što želiš biti

***

sada trebam
da ti pustiš mene
da pobijediš mučninu
jer znaš kad se vratiš
kad naučiš gospodariti ljudima
na jedan tvoj fijuk
sve će se lađe okrenuti prema obali

osim jedne

ta ruka koju tako grčevito držiš
već će biti obećana nekom drugom
i nemoj se nadati

što jednom pustiš
to se ne vraća

________________________
“Vatra jasnog pripadanja” – Maja Šiprak