Noć polagano guta dan
ulicama tihost se širi;
iz mene samo očaj viri
kradući mi s očiju san.

Sve jačim stiskom me grli
i teret mi pritišće grudi;
neke prošle zanose budi
dok noć sigurno jutru hrli.

Palim u tmini cigaretu
život s dimom se prostre;
davni polet mi podastre
i skrši u zadnjem letu.

U mraku tišina i ja, sami
tonem u čudnovatu sjetu;
još jednu palim cigaretu
tražim tvoje ruke u tami.