Traje i traje magija u mislima

tog sanjara što, ploveć’ morem svetova,

dugo traži kroz brevijar jarkih snova –

recept za sreću skriven u brojevima.

 

Nekad skokne u snove čudnom patuljku –

očekivani boj za upražnjeni tron.

Samo ponekad roni u oksimoron –

da sluša setnu uspavanku za školjku.

 

Nedostaje mu čudo jedne stvarnosti:

kiša kroz prozor, vreme slikano maglom,

u galeriji – Devojka sa sokolom.

 

Tad zaposedne prostor beskonačnosti,

pa zagledan u meke oči košute –

zatekne se u gradu od čiste mašte.