Stare slike, stare stvari
skupljaju prašinu finu
čovik ono za što mari
čuva u svom škafetinu.

Dođu neke teške noći
kad iz grudi vadiš stinu
pa poškrope suzne oči
skriven grijeh u škafetinu.

Tu se slije svaka kiša
bure minu u tišinu
cili život kad se stiša
završi u škafetinu.

Uvik okrenut je jugu
moj škafetin – srce moje
tamo Sunce pravi dugu
svitlo lomi se u boje.

Kraljica je na mom dvoru
Dalmacija, njoj se klanjam
uvik okrenuto moru
moje srce kad je sanjam.