Zima nam se prišuljala tiho. Noću.

Prosula se po palmama,razmetala bjelinom

i smijala našem čuđenju.

Zavodila nas je bajkom. Zaledila stolice

omiljenog kafića, zapalila grijalice iznad stolova,

konobarima navukla rukavice.

Umotao si me u ponuđenu deku boje naranče.

Tvoj smijeh i tvoje oči iznad šalice vrućeg čaja

s morem u pozadini

urezivali su uspomenu.

Kraj Isadorinog kipa si me poljubio,

a ja sam se pitala; je li i nju tako ljubio

onaj Rus, pjesnik i izgrednik,

tako ovlaš k’o da sanja

k’o da sa snijegom odlazi nekud

u tamu, u noć.

Netko od nas dvoje ostat će

sakupljati uspomene.

.

Marija Juračić ” Pisci, ljubav i ostale trice” 20I3. REDAK