Svaki dan nekamo juriš,
Uvijek si u trku, žuriš,
Da radiš, ja to znam,
Ali ne vidiš da sam sam.

Kada ti želim nešto reći
Uvijek je važniji netko treći,
Da imaš obaveze, ja to znam,
Ali ne vidiš da sam sam.

Ujutro me ne budiš više,
Kada te zovem, ti kažeš:”Tiše!”
Da novac nam treba, ja to znam,
Ali ne vidiš da sam sam.

Kad večer dođe, tebi se spava
Ili te od svega boli glava…
Umorna si, ja to znam,
Ali ja sam usamljen, bez tebe sam.

Fali mi tvoja topla ruka,
Utjeha kada mi je muka
I kada me nešto jako boli…
Mama, budi tu i samo me voli!

Meni su dovoljne tvoje ruke dvije
Lice tvoje, da mi se nasmije
I da mi kažeš ko nekad, molim te:
“Sunašce moje, volim te !”

Suzana Marić