Taj dan je nebo hodalo sa mnom
noseći Sunce u naručju
omotano sivim paperjem.
.

Taj dan je Sunce zaspalo
ne mareći za moju ozeblu dušu,
da ju barem na tren ugrije.
.

Taj dan su oblaci zaplakali sa mnom
stisnuvši se jedan uz drugog-
siročići usamljeni.
.

Pamtim taj dan…
Pamtim bol ranjenog srca.
Pamtim strah nedostajanja.
Pamtim…
.

Bol me je prepolovila, taj dan.
Bila sam tu i nigdje,
svoja, a tražila sam sebe…
Bila sam vam sebe, taj dan.
.

I danas nebo opet hoda sa mnom,
i Sunce nosi u svom naručju,
i oblaci opet plaču
ali meni je toplo.
Ti si tu…
Ti si sa mnom…
Ti si uz mene…

.

Suzana Marić