klizi akvarel niz lice

šapućem tiho

da ne probudim jedrilice

titraju sjene

ko drhtaj

pa smo sami

pa smo mazni

pa smo tihi

zagrljeni

pa šutimo ko oblutak

galeb krilom

mreška mora kutak

zamotana u mirnoću jutra

kroz oblake hlapim

ne brinem o sutra

sve je plavo, plavo

samo me uhode ptice

pa letim s njima

u nevino

u prozirno

tu je more, tu je nebo

sve je mirno.