O, kako nam je potrebna

ponekad i ta tišina

od te sve okolo buke:

Ljudi, vozila, mašina.

 

Odmorimo malo dušu

da misli putuju bolje,

prošetajmo i šumama,

za život imajmo volje.

 

Pa tako kada šetamo

ulazi tišina u nas

a nju rado slušamo

jer u njoj tražimo spas.

 

Malo bolje kad poslušaš

i ona šumove ima

ali su nježni i mili

ne žele smetati svima.

 

I ona odmoriti mora

bar koju minutu na dan.

Skrivena negdje u sjeni

i tišina sniva svoj san.