Trinaest…

Sve
Tebi
I ruke
Moje noge
Mekano srce
I snovi svi moji
Biće moje sićušno
Na kraju dana nebitno
A nekome je svijet divni
Građen od boli al’ se ne sivi
Ti si ga obojila kistom svojim
Iako ne stižem sekunde još brojim
Al’ više ne bolujem i više ne gorim
Sada sam rijeka koja mirno teče
Uljepšavam dane svako si veče
Al’ duša još dugo neće sunca
Gledat’ oči na njemu kupat’
Prolaznost i najbrže stiže
Vrijeme teče ne staje
Ni za koga, ni mene
Sekunde te krasne
A ja ću opet
Kako dođoh
Pogled dić’
Nebu
Sam.

2 komentara za "Trinaest…"

  1. Marija
    Marija
    16/05/2021 at 6:44 am Permalink

    Al’ više ne bolujem i više ne gorim
    Sada sam rijeka koja mirno teče

    Rijeka će sve sobom nositi, ali samo kao slatku prtljagu prošlosti na koju će gledati drugim očima. Sami dolazimo i sami odlazimo. Tko zna, otvaraju li se neke nove dimenzije nakon svega.

  2. nevenka
    nevenka
    16/05/2021 at 1:18 pm Permalink

    Rađamo se i umiremo sami, tu smo svi isti, 🙂

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.