U zemlju Vikinga snažnih

Sletio je moljac knjiški

Sjetan i očiju vlažnih

O ne, nimalo vikinški.

U svakoj ruci po kofer

A glava pitanja puna

Kad iz taksija će šofer

„do grada sedamsto kruna“.

Oko njega ljudi plavi

Toplo im na tome ledu

A on rukavice stavi

Šal i kapu po redu.

Stigao je i do stana

U koji ga sudba posla

I sad je rutina dana

Posao – natrag s posla.

Čim zbaci ruksak s leđa

Poteku stihovi friški

Pa sa suzom ispod vjeđa

Usne pomalo vikinški.