Znam, vratiću se – magijom nestajanja.

Skrovište vetra za one izabrane,

pokrov od leda za sve zlehude dane,

napušteni vrt – ukus razočaranja.

 

Samo nebo zna – reči su začarane.

Osta posveta jednom dalekom letu,

plamena pesma za zaveštanje svetu,

tražeći njega, svet balzamom začaran.

 

Potone prošlost kad staneš pred zid gde me

vreme kažnjava – mnogo tog prekri skrama.

No, vratiću se. Tamo gde ne postoji vreme.

 

Mit što me gradi, okruženu senkama.

Ima li sličnih? Preskačem poređenja.

Kako se zovem? Čežnja, zovem se Čežnja.