Godine neznanja, protekle bez nas

*MOJA ISTINITA NEVEROVATNA PRIČA*

Sredinom šezdesetih upoznao sam puno novih drugova, prijatelja, prijateljica. Mladi, često smo pravili žurke /sada se to zove PARTY/. Već u to vreme počeo sam da radim. Preko raznih dopisivanja – nije bilo ovakve elektronike tada – upoznao sam najpre Vesnu, iz Zagreba, pa kasnije i ONU osobu, zvaćemo je dalje Sekica, isto iz ZGB. Vesna je upravo planirala da nastavi školovanje u Internatu VMA /vojna akademija/ za medicinske sestre – i to baš u BGD. A ona veoma lepa pametna i slatka Sekica je pisala da ima članove dalje porodice i da često dolazi u BGD. Tako sam upoznao obe. I ODMAH se zaljubio u Vesnu. Ona je postala moje sve. Moja prva najveća ljubav. Naravno, Vesna je bila stalno u Internatu u BGD, dok sam Sekicu vidjao povremeno, mada je često putovala za BGD. Bila je Sekica veoma odani prijatelj, na nju je čovek  mogao da se osloni, ona je pomagala u svemu, veoma načitana i tada, volela /i voli i sad, naravno/ književnost, naročito Jesenjina, mnogo lepih stvari vezujem za nju. Veoma iskrena prijateljica. ALI, uvek to ali … ja sam SAMO video i veoma iskreno voleo Vesnu. I visio stalno posle posla pred Internatom, dok se ona trudila da dobije vanrednu izlaznicu. I putovao svuda sa njom. I delio sve najbolje sa njom, Ali, ja sam veoma i sad siguran, i ona je mene mnogo volela. To nije bila maska niti gluma, to je bila velika i iskrena ljubav. Često smo i Sekica i Vesna i ostalo društvo bili i kod mene na tim žurkama. Ali, ja samo Vesnin, naravno. Velika moja prva ljubav. (više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Za djevojku crne kose

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Zeko i kornjača

Fotografija Suzane Kostelac Marić.

zookids.com (više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Krik

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Zärtliche und zerbrechliche Frau

 

Ich stehe auf nachdem ich gefallen bin.

Ich bleibe nicht liegen, sondern ich stehe auf, wenn es mir befohlen wird. (više…)

Pročitaj cijelu poeziju

plastično cveće

Isprekidan sam
I možda dišem

Nije slučajno
Ja nemam krvi da dvaput volim ispočetka

Malo zatvorim oči
Malo se prejedem tuge

Mlad sam
Već godinama imam dvadeset pet

I znaš
Otišao bih zauvek
Ali ne mogu

Čekam da procveta ovo plastično cveće
Živom ne verujem više

Tebi ne verujem više

Pročitaj cijelu poeziju

prev posts