https://microficcionesycuentos.blogspot.com/2026/05/la-montana.html

Mija sentía que la Montaña la amaba. Era una relación extraña entre una mujer y la Montaña. Fuera donde fuera, nunca se perdía. Le parecía conocer bien todos sus bosques y claros, sus empinados y lisos acantilados, sus manantiales y arroyos, todo su temperamento. Las bestias huían ante los pasos de Mija, mientras los demás animales del bosque pastaban despreocupadamente cerca de ella. Por las mañanas, los pájaros la saludaban con alegres trinos, y el bosque le ofrecía abundancia de frutos comestibles. Nunca se había sentido amenazada en la Montaña. Hace poco, cuando el viento rompía furiosamente las ramas de los árboles y arrancaba algunos de raíz, mientras todo aquello volaba a su alrededor en un extraño remolino, no le ocurrió nada. Le pareció que la Montaña, en medio de todo aquel caos, la había abrazado y protegido intacta.

Después de eso, por todas partes quedaron ramas rotas y troncos caídos, aunque no por mucho tiempo. Llegaron los trabajadores forestales y se llevaron todo. La Montaña volvió a resplandecer en toda su belleza. (više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Ja, mjesec i ona, obljubljena, snena

dok srpanjski lahor valima miline

dirao je grane staroga kestena

zivkajući zoru kroz lišće da sine.

                       .

Kroz prozor su tiho prikrale se sjene

i po njenom licu, poprsju i vratu

plesale su valcer bijele puti žedne

na osmijeh joj grešni stavljajuć’ pozlatu.

                         .

Gdje su vrata od sna da provirim na tren?

Je li krvi moje živa žeravica

bar sjena tog ognja ispod trepavica?

                   .

Krik zore provali usiljen i nadmen

i sa grudi njenih protjera sve sjene

otkrivši mi oči neke druge žene.

Pročitaj cijelu poeziju

Moji odgovori

u tihi zaborav odlaze,

dok nježnost pića zadirkuje,

( Eh, ti mali tragovi terora)

usne od nepca želi rastaviti.

I u trajno nestajanje,

topla tijela pritisnuti…

.

(više…)

Pročitaj cijelu poeziju

Album bivših ljubavi uz dubok uzdah grada.

Devojka što zna pesmu i spava s mojom knjigom,

prizivam poslednji naš susret pred galerijom –

blagosloveni susret s ukusom avokada!

                              .

Most naših susretanja u senkama sećanja,

sjaj izgubljenih dana kad izneverih sebe,

sonet za setni tango, stih što pominje tebe,

almanah njenih snova – vodič kroz nestajanja.

                        .

Otrgnutih ljubavi kad se obruše snovi,

moć da dočekam sutra – pogled njenih očiju,

usred hladne postelje dodir njenih prstiju.

                             .

Strasti kad se izlože dok gledaju bogovi –

gospođa s krinolinom, večera pod venjakom –

jednog običnog dana osetiš se pesnikom.

Pročitaj cijelu poeziju

Napisane davno —

izjave ljubavi,

objave boli.

      .

U riječima: tuga, gorčina,

osjećaj nepravde,

osuda i bijes.

       .

Ruka u ruci

hodam s tobom,

ili tek pored tebe.

           .

„Zatvori usta”, kažeš

dok prolazimo kraj kontejnera za smeće.

Smeće buja iz njih

i rasipa se po cesti.

            .

Smijemo se.

        .

Tvoja duša spava.

Vrijeme je za laku noć.

Uvijek se nadamo

da će zaista biti laka.

Pročitaj cijelu poeziju

Pročitaj cijelu poeziju