Posebno da naglasim za Krebs…

LJUBAVNA

Ona je putovala vozom
U neku daleku zemlju

Ja sam pisao pesmu
U kojoj ljudi nije bilo
Vezao oblake za polomljena stakla
Pio kafu
Stajao u redu da kupim novine
Gledao kroz prozor kako vetar podiže list
Nosi ga
Okreće
Spušta
Podiže
Nosi

Kotrlja

Podiže

Divio se njegovoj slobodi

Od svega eto najviše voleo boje tog lista

Volim jesen
Vozove nikad voleo nisam

DUNJE

Zagubio sam srce
Bežao u dlanove neona
Slušao reči magle
Lutao iznad krovova
Mirisao cimet i led
Čitao prstima boje
I dva života voleo dunje
Dok me je ljubila

Tužno
Nacrtajte mi jesen

Da se opet smejem

PESMU NEMAM

Ko te boli
Kome bereš jesenje cveće
U olucima noći

Kome pišeš pesmu
U sanatorijumu

Kome je još do ljubavi

Pogledaj me
Pesmu nemam
Mrtvi dišu
Besplatno

Noćas

ONA IMA TRIDESET

Ona izlije iz trube potok neona
U duboku istočnu noć
I gleda dugo u zvezde
Dok joj se u oku valja mesec
Pijan od pesme nemačkih turista
Na nekom brodu što plovi u jesen

Ona nije sa ovog sveta
U kadi uzgaja talase severnih mora
Lakira krila bubamarama
I posipa ih prahom usamljenih zvezda

Ona zapisuje sonete leptira u ljubičasto vreme
I lavež psa skuplja kao salvete

Ona nije za ovoga sveta

Ona ima trideset
I još je dete

BRISANO U NEVREME

Već 300 godina ne volim svoje ruke
Pune saveta i vatre

Živim na finoj udaljenosti bez boja
Na parkingu punih pluća

Svoje sam želje ostavio u slici
Bivše stanarke u mojim grudima

I od tada uzgajam kaktuse
Na hladnom betonu sve hladnije tišine

Već 300 godina izlažem srce
U galerijama
U kojima su sve ređe posete

U kojima već 300 godina
Visi samo jedna slika

Bez boje
Brisana ispod kože
U nevreme
U nevreme

SAHRANI KORAKE

Jutro je maglovito

Obriši me sa stakala izloga
Miluj ih oštricama
Budi im nemir
Sve ili ništa

Zelena je magla žuti list
Plavo je puno soli
Kraj oktobra
Prvi sneg

Jutro je maglovito
Čekam
Čekam da se vratiš

Samo prvo sahrani korake
Korakom

KASNA JESEN

Čekaš
Kasnu jesen

Kao oproštaj
Ruku praznih

(Ne
Ne umire se samo u jesen)

Bežiš
Od aprilskog sunca

Kilometrima u
Nestvarni oktobar

( … )

Čekaš
Veliki, mali pljusak

U kap da se savijaš
Iz kapi da potečeš

Ne ne umire se samo u jesen
Kao ja

AKO SE IZGUBIM

Lud sam
I sanjar

Dok god zeleniš u meni

Mogao bih umreti svakog trena
Ne postoji lek

Ako se izgubim
Iz tvojih očiju

JESEN U FIRENCI

Jesen se uvlači
U zapadnu sobu njenog kaputa
Ona voli jesen
Na maglovitim rubovima jezera
Gde iz magle raste samo kućica za gluhoneme ptice
Dva broja manja od orginala
Naopačke okrenuta
Samo u jesen
Samo u jesen
NJena sazvežđa osvetljavaju ulice Firence
U kišne jesenje noći
Dok miriše na huk najjužnijeg mora
NJena kosa
NJena sazvežđa
Znam
Znam
Na mojoj ih je koži crtala
U jesen
U jesen

GRAMOFON SVIRA

NJene su oči dva radoznala leptira
Rođena u svitanje
Ispod boja puževe kućice
Ispod lišća mašte pesnika

Kada me gleda
Dišem oprezno očima
I dugo dugo ronim na dah
Hiljadu snova duboko

NJene su oči dah duhova ljubavi
Muzika svetlosti
Unutrašnja strana želje cveta
Kap slobode

Kada me gleda
Dišem oprezno

Trenutno
Ronim

Gramofon svira

BIOGRAFIJA

U praznoj sobi rubovi novih kontinenata
Između pregrada šećerna prašina
U najdubljoj duša

Iako smo pripitomili prozore
Još se držimo na pristojnoj udaljenosti
Za ne daj bože

Pored vrata jezero lepi se za plafon
Na plafonu brod
Tebi se osmehuje

Mrtva tišina

Budi bez brige
To nam zidovi pišu biografiju

ŠTA JE TO LJUBAV

Prolaze životi
Naše usamljenosti sve više liče
Na male besmrtne krugove na vodi

Prolaze godine
A mi smo se umirili
I umrli jedno u drugom

Prolaze dani
A ti gledaš mi u oči
Hajde kupi me odgovorom

Šta je to ljubav

(Proleće je godišnje doba i ove jeseni)

ŽMURI

Žmuri
LJubav je cvet sa druge planete
Raste
Ona je kiša
Gospodar boja za nepce

Žmuri
Divno smo budni

SEPTEMBAR JE

Pod rebrima mi jesen
Pod cipelama disanje

Šuštim
Kapljem

Prste sam polomio kidajući oblak
Koji ti je zaljubljeno milovao kosu
U sobi koje više nema

U krvi mi lišće
Nema nijednu boju
Miriše na želju
Na uspomene

Usne sam ogulio šapućući ružama
Dok venu

Da samo septembar je

Za ljubav
Za ruže
Jednog čoveka
Jednu ženu

LEPOTA

Najlepše mi je kada se probudim zaljubljen
U decembar
U nedelju
U jutro
U osmeh
U miris prve kafe

U nju