U neko svitanje rano ona,
Slavonija moja, sva se prostrla
darivanjem rodnih njiva
i polja se moja zibaju
na povjetarcu
i glas mi zvoni zvonko,
Opominje;

…kroz polja mojih želja oprezno hodite,
ne gazite makove što smjerno se
prolazniku klanjaju,
ni klasje ne lomite
dok plod ne istrese plodeći novi dan,
nije moje želje prosjak izgubio,
gromovnik ih meni darova
daždećʼ suzama radosnim.
oprezno prolaznici hodite,
ne zastajte, ne pitajte,
ništa vam se ne nudi,
čaša je odavno ispijena
i sve je uzalud.