***

Istrčali smo iz cveta
Pali na zemlju u šareni hlad
I dugo se kotrljali neutešno
Pod otkosom plavog neba

Sa obe strane sveta kapalo je nedostajanje
Naš most od sapuna jele su ptice
Čistu krv
Svetlo i tišinu nedostižnog sna
Popilo je vreme

U venama od oranica mrvilo se malo sunce
Ona ista jesenja tuga lišća
Oslobođena prve mladosti
Pod jezikom tuđeg neba

Istrčali smo iz cveta sa jednom suzom u oku
Koja nema ime
Koja je samo disala ljubav
I jedno kasno podne
Zašiveno za zemlju iz saksije
U kojoj više ne raste ništa
Sem uspomena

Malih kišnih uspomena