Vozim se s posla danas i razmišljam da dugo sa Stipom popričala nisam.

,

I prema moru pogledam i vidim ekipu, a među njima, naravno i mog prijatelja Stipu.

                       .

Vidim nešto sa prijateljem priča.

Pozovem ga i prekinem njihovu priču, rekoh mu: 

“Dođi, Stipe, tu sa strane, maknimo se ove buke i galame,i glava me boli pa mi više paše mir. Nismo se vidjeli neko vrijeme, reci mi što novoga ima i da li ti je zima?”

                .

Stipe mi pričat krene

“Zima mi je vidiš tu

Pored mora bura jako puše, sve mi u kosti hladnoća ulazi, star sam već pa mi ova hladnoća 

Ne paše,

Ali nema nam druge izdržat se mora, tako je to kad se živi blizu mora.”

Upitam ga

“A šta sa Ivom ima? 

Da li mala iz Drvenika štima? 

Da li se Ive odselio ili još uvijek oko roditeljskog gnijezda šeće?”

Uzdišući Stipe odgovara

“Ma napustila ga mala ta jer su neodlučni bili tko će se od njih dvoje

Seliti i napustiti roditeljski dom pa je pošao svatko putem svojim i eno ga tamo živce mi kida umjesto da se skrasi, a ja bih tako rado dida bio i sa unucima se igrao.

Ajde da te ne gnjavim Ivinim jadima,odoh koju oradu za ručak uloviti.”

            .

Već je u zraku bio

Ali pozdrav sam čula

“Češće tuda prođi i na razgovor dođi

Ciao amica mia

Adio, goodbay, bene mi stai”