Mrak
lavirint bez cilja
očajanje
a ti se hvataš za slamku
a ono ništa
prsti kroz vazduh prolaze.

Padaš
spotičeš se i o pero
daviš se
u sopstvenom blatu
toneš u maglu
a prsti i dalje kroz vazduh prolaze.

Hipnotisan
samo bol vidiš
praznina odjekuje
kroz komore i predkomore
i tišina se mukom sladi
a prsti i dalje kroz vazduh prolaze
a ruke
ruke ostaju prazne.

Mrak je
a ti si zaustavljen sam u sebi
i koliko će ti trebati da shvatiš
da izlaza nema
dok sam ne vidiš svetlost
i ne kreneš dalje
i ne poželiš dobro jutro novom tebi.

(pa onda :”Dobro jutro”
Sunce sja)