Zbog tebe budim se u kapima kiše nošen rečima zatvaram knjigu ostaje samo čežnja u hodu linija što spaja dva zida java ili san. Nekad nije ni važno stoji li vreme da li su snovi ponekad stvarni ako jesu a šta ako nisu hoću li onda da se budim ili sam odavno već budan a […]
Arhiva > lemi86
ruža
Kad odem tražićeš moj osmeh nećeš ga naći ja se više ne smejem ja više ne postojim. Kad jednom odem tad biće kasno za sve jer ja sam samo marioneta loše sudbine. Kad jednom budem odlazio daću ti ružu crvenu kao krv znaćeš da svemu je kraj tad biće kasno za oproštaj. Kad jednom odem […]
nismo slušali srce
Nismo izdržali više u nemiru sluđena lica nismo slušali srce u noći punoj tmine i litica. Nismo voleli se jasno u njemoj tišini života nismo tražili razlog vremena radi nismo i nikad nećemo. Nismo imali mir u drhtaju osećanja nemirne duše nismo li se voleli strasno reci ako nismo. Nisu li sećanja bolna kad pomisliš […]
dođi robinjo mog sna
Dođi robinjo moje duše u san mi dođi da bar u snu ljubim te kad na javi nisi tu. Dođi još ove noći po mesečini po kaldrmi samo dođi. Dođi niz krošnje kraj prozora mojih zapleši spusti se na vrhove mojih požuda ali samo u snu samo noćas jedina. Dođi kad cvrčci zasviraju note strasti […]
hoću ljubav
Hoću ljubav budnu razuzdane mašte strasnu kad sklopim oči sa grehom bludnu načetu osmehom pogrešnu a tako lepu bez granica predanu slepu. Hoću ljubav bolnu zanesenu a opet čednu običnu a tako savršenu sa mrljom otkrivenu žednu strasti smrtonosnu oporu kao vino da nema meru predanu snenu.
trebam te
Dođi mi nasmejana da koračamo istim ulicama da mirišemo jedno na drugo. Trebam te blizu da čujem tople reči da me tvoje usne bude kad mi dođu svitanja. U čežnji za tobom grlim kapi kiše zovem te lutam kao kap klizim niz prozorska stakla. Tako bi te zagrlio noćas i govorio bi ti stihove neke […]
za trenutak tebe
Krvari mi pero tiho ranjeno za trenutak tebe. Kap po kap dodiruje me strah umrlih reči za još samo malo tebe. Niko to ne vidi najtiše smrti slikaju portret za poslednju rimu pera zaljubljenog. Krik pesme ječi mirno uz odraz nepozvanog uljeza za još jedan damar srca izgubljenog.
žena
Žena je pupoljak ruže nemirno more sna žena je zvezdana prašina zaspalo dete u zagrljaju osmeha. Žena je latica prekrasnih boja ona je uvek nasmejana i svoja žena je najlepša zvezda na mesečini ona je ono nešto skriveno u rimi. Žena je lahor proljećnih behara ona je miris pokisle zemlje žena je trag kista u […]
naša tišina
Stalo je vreme između nas je tišina mrtva tišina nema ni osmeha. Sve ne postoji sazidan je samo zid tišine a možemo li preko zida bar pogled uputiti. Zgaženo je već mnogo gazili smo oboje uz zid sad smo stali uz zid i ostali. Nema više glasa čuje se samo eho tišine to odzvanjaju izgubljene […]
usne su tvoje kao višnje
Usne su tvoje sočne kao višnje još neubrane skrivene od tuđih pogleda crvene i samo moje.
