Svako jutro prije zore

barba Stipe ne zidiću

zagledan u plavo more

živi jednu svoju priču.

*

Brižno gleda niz kaletu

hoće l ̛ ona tuda proći

hoće l̕ vidit Lucijetu

i njezine crne oči.

*

Eno je, ide

polako hoda

pozadinom njiše

ka krma od broda.

*

Gleda joj njedra

joj, kakva jedra

plovit bi moga

do Vražjeg roga.

*

A noge, noge

o, sveta Gero

jarboli to su

na njih bi se vero.

*

Prolazi kao ponosna lađa

o Gospe moja, svaki dan slađa

za plovidbu spremna, sišla s doka

ka lađa željna mora duboka.

*

kaleta- uska uličica primorskog grada

Marija Juračić” More, bura i ti” 20I2.