Izgubio sam ono nešto
dok sam pokušavao da shvatim tebe
opet sam kidao listove
i opet izgubio sebe.
Ne vredi spajati strane
vremenom i listovi izblede
možda to shvatimo jednom
kad život prođe i kose nam osede.
Zato odlazim što dalje
toliko me toga čeka
neki su vrhovi na dohvat ruke
a opet ostanu nesavladivi za čoveka.
A ti ne govori da me voliš
kad znaš da nas suviše toga deli
jer opet ćemo ostati bez reči
kao bez tragova ovaj papir beli.
julija
Suzana Marić
12/06/2012 at 9:02 am Permalink
Prirodno teku tvoji stihovi, a sviđa mi se taj prigušeni osjećaj tuge i prihvaćanja stvarnosti. Pozdrav Lemi 🙂 🙂
12/06/2012 at 9:52 am Permalink
Sve bledi i nestaje, mozda ce nekad doci kajanje
Ne vredi spajati strane
vremenom listovi izblede
mozda to shvatimo jednom
kad zivot prodje i kose nam osede
lep pozdrav 🙂
12/06/2012 at 10:23 am Permalink
# Marija u većini mojih pesama oseti se iskra tuge,kao da je ona pokretač nečeg u meni što i na papiru ne može biti potpuna sreća već mora imati i nijansu osećanja koje tinja u meni,mora imati mrvu tuge.Taj osećaj je na neki način i zaslužan za nastajanje većine mojih stihova i rima.veliki pozdrav za tebe 😉
# dragice lep pozdrav i tebi. 🙂
12/06/2012 at 6:44 pm Permalink
Lemi,
Marija ti je rekla sve o kvaliteti pjesme.
Slažem se sa svime.
Od mene, evo nešto praktično vezano uz misao vodilju tvoje pjesme.
Ako je doista ljubav, upoznavajući njezinu “stranu”, nećeš izgubiti sebe.
Možeš biti na dobitku, zaslužiti njezinu ljubav i imati sebe.
12/06/2012 at 7:11 pm Permalink
ništa novo-tuga
je pratiteljica ,podstrekač,okidač
šta je da je tu je a pjesma -dobra
pozdrav
12/06/2012 at 9:01 pm Permalink
marissa ,bobo pozdrav….