Okrenuta leđima zidu s pogledom na zvijezde  .Iščekujem .
uzalud je bijeg.
u prazno bih htjela a praznog nema jer svagdje su misli.
Ne mogu nikud od sebe.
Predajem se onom nevidljivom osjetilnom što pokreće  sve u meni.
Usne popuštaju stisak ruše se zapreke,
navir u tankom mlazu donosi glas.
Tiho šaputanje.  Zapisujem.
Započinje pustolovina oslobađanja.Tad više ne vrtloži ukroćena potreba.
Smiruje, mirom ruši sve nejasno nudeći beskraj kojem sličim sama