Puhala je bura,

noć je bila vedra,

zvijezde su bile blizu –

blizu i topla njedra.

 

Po buri daljina vara,

po buri plane vatra,

od skrivenog žara.

 

Uvijek neka bura

sve ispretura,

pa izvede na čisto.

I sad ništa nije isto.

 

Sad krive buru

za naelektrisanja,

za čudna stanja

kad od dodira

zatreperi par svemira.

 

Ta ledna bura

kad na moru puše

spaja i razdvaja

ljude i duše.

 

Puhala je bura,

bilo je hladno,

a njih dvoje

ljubavi gladno.