Jedna stara koka

Zatvorila oba oka.

Jako se je žurila

Pa je pojurila

Da bi se prvo 

Zaletjela u drvo

Zatim u svinjac

Pa u kokošinjac.

Neoprezna baš je bila

Dva je pera polomila.

Po dvorištu pera traži

U vrtu i u garaži

Ali koka nema sreće

Više pera naći neće 

Jer se vjetar uzdigao

Dva je pera podigao

Nosio ih, nosio

Sve dalje odnosio

Da bi na trenutak stao 

I oba pera meni dao.