Živeo sam u tvojim brdima
a srce mi ostade puno ravnice

da se bolim
da me ne prestaje

da u njemu posejem sunce
da u njemu nestajem.

Živeo sam bežeći od ovog vremena
a zauvek u njemu ostao

zaboravom da te pronađem
zaboravom da te izgubim

u ovim rukama
u ovim venama.

Živeo sam u tvojim brdima
a srce mi ostade puno ravnice

i fali mi
da te neko spomene

i fali mi
da te niko ne spominje

sem daljine
sem tišine

u nama
u svemu