Lije kiša nad mojom tišinom

Noć me zapliće u crne niti

U sobi sa šivaćom mašinom

Ja ne znam sreću od tuge šiti.

 

I dok oči spuštaju rolete

Misli bježe kroz prozore, vrata

Pokisle ptice za tobom lete

Anđele moj, sve do nepovrata.

 

Ne vraća nebo što sebi uze

Samo dažd život vodama vrati

U mnoštvu kapi prepoznam suze

Niz tvoje su lice tekle, mati.

 

Sve da usnem opet bi me stigla

Slika more koja budi jezu.

Nedovršen goblen, jedna igla

Čekaju ruke što snove vezu.