Želela je da obiđe svet
Da vidi Pariz
Da šeta Rimom
Da ode u Moskvu

Često je maštala na grčkom
Crtajući svoju tišinu
Kao oproštaj
Kao kaznu
Kao blagoslov

Voleo sam je baš takvu
Punu života
Žednu snova
Punu nade

Ram njenih očiju
Bio je ram moje duše

Nikada nije vidjela Pariz
Nikada neće šetati Rimom
Nikada je neću voditi u Moskvu

Ja sam joj davno oprostio

Njeni mostovi
Nikada neće

Ni Pariz
Ni Rim
Ni Moskvu

Ponekad se zapitam samo
Znaju li se naše tišine

Na kom jeziku se noćas maštamo
Osuđeni
Da umremo sami

Ja sam joj davno oprostio
Ram njenih očiju
U tami
U tami

17.02.2017