Hodaj,samo hodaj

Htjela bi onu sanjariju  iz ovozimskih jutara kad si okrenuta južnom prozoru očekivala ptice
koje si neznajući im pravo ime zvala Grmuše.  Ali sad si u nekoj drugoj sobi nimalo nalik
znanoj i jutros iščekuješ zagledana u lice uspred sebe na kojem se samo
usne pomiču dok glas ih traži i ne nalazi. Od svega pamtiš samo objavu dolaska patnje.
Kroz tvoja otvorena usta   tu suhu pukotinu  provukla se guja i sklupčala  u tebi.
Nemaš izbora primaš je silno uplašena ,nosiš je , nosiš kao nekad tajnu.
Ona te muči a ti je šutiš pomirena. Danas ne sjediš okrenuta jugu i ne čekaš ptice grmuše.
Cijela si u osami i tjeskobi a tvoje srce otkucava strah i čini te gluhom i nijemom.
Samo su ti misli glasne. Kotrljaju se u neredu tvore ništa. Potpisuješ ih  sačinjavajući dugi
uredni niz  a onda odlučna podvlačiš crtu. I nekako sve postaje jasnije , to je već nešto.
Okrećeš glavu tražeći pravi kut  kao u igri skrivalice da se ne vidiš a da vidiš. Tražiš odgovor
a netko ti je skrio citat iz davno pročitane knjige „kao indijska zmija  što spava u grmu
čiji je list  lijek za njezin ujed“ To znači da i znači ne.  Otvaraš široko oči  kao krila nekih
vrata i sav bijes ti u pogledu. Njime polažeš zidove i priljubljuješ ih zemlji ,  bojaš sve u bijelo
prikrivajući šavove da ti zemlja i nebo ne budu  jedno drugom zakrpa.  Zadovoljna
bezgraničjem smiruješ žudnju  za širinom. Za malo već se spuštaš stepenicama
bez ishodišta a podno zadnje je more. Promišljena lijepa žena hoda polako prelazeći
s vala na val , maločas sišla niz oblake. Sigurna hoda  prema obali .
U slanom grmu dvije ptice cvrkuću . Stići ćeš u onaj tren baš kad se život životu vraća.
Samo hodaj, hodaj dalje .
Ne zastajkuj ne okreći se.  Trag na valu ne ostaje.

7 komentara za "Hodaj,samo hodaj"

  1. dusko
    22/03/2012 at 1:03 pm Permalink

    ovo je stvarno dobro!!!!

  2. Marija
    22/03/2012 at 1:23 pm Permalink

    Boba, ovo je stvarno očaravanje. Um analizira doživljaj, a ne gubi ništa od poetskog doživljaja. Strašna je ta guja koja ulazi u srce, a srce ju prima jer nema izbora.Samo su ti misli glasne.
    Šutiš ju, promišljaš, a onda povlačiš crtu. I kao da se ta guja povukla, kao da je nema. I tražiš list protuotrov za njen ujed. I nalaziš se u širini, slobodi, moru, valovima, dio si ljepote i živiš u svom hodu. Živiš! Lijepo Boba 🙂 🙂

  3. boba grljušić
    22/03/2012 at 1:47 pm Permalink

    pa ovaj tvoj portal se i zove “očaravanje” bilo i mi žao kad bih razočarala ,a može i to !
    htjela sam pokazat i te moje prozne pokušaje
    hvala Mariji i Dušku

  4. faiza
    22/03/2012 at 2:03 pm Permalink

    ne ostaje trag..samo hodati
    odlično boba
    pozdrav

  5. dinko1941
    22/03/2012 at 2:26 pm Permalink

    Super dobru si stvar napisala, slikovito, maštovito ali i relistično poimenovanje događaja. Osmjeh šaljem 🙂

  6. stefi
    22/03/2012 at 9:55 pm Permalink

    I te kakav trag ostavljaju tvoji stihovi na ovom portalu.Zadivljena sam i ovim tvojim načinom izražavanja.

  7. songfordead
    22/03/2012 at 10:59 pm Permalink

    lijepo
    noć
    sfd

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.