Hodaj,samo hodaj

Sanjariju bi htjela onu iz ovozimskih jutara kad si okrenuta južnom prozoru očekivala ptice one koje si nazivala grmuše

                           Ali sad si  u nekoj sasvim drugačijoj sobi jutros u kojoj  iščekuješ zagledana u lice ispred sebe na kome se samo usne pomiču i miču se neko vrijeme . Slušaš i sažimaš sve izrečeno. Od svega pamtiš samo objavu dolaska  patnje.

Kroz tvoja otvorena usta tu suhu pukotinu provukla se guja  i zgučila se u tebi.  Nemaš izbora i nosiš je sobom.. kao nekad tajnu . Ona te muči  a ti je šutiš pomirena.  Danas ne sjediš okrenuta jugu i ne čekaš ptice  grmuše. Uronjena si u osamu i tjeskobu  a tvoje srce otkucava strah i čini te gluhom i nijemom , samo su ti  misli glasne. 

 Kotrljaju se bez reda i tvore ništa, podpisuješ ih i  sačinjavaš dugi  uredni niz a onda odlučna  podvlačiš crtu . Zbroj  se  ne isčitava jasno spuštaš glavu tražeći pravi kut kao u igri skrivalice kad se   pojam  jedino tako nalazi. Otkrivaš skriveno – citat iz nedavno pročitane knjige :   “ kao indijska zmija što spava u grmu čiji je list lijek za njezin ujed“To znači da i to znači  ne .Otvaraš široko oči kao krila nekih vrata i sav bijes ti u pogledu  Njim polažeš  zidove i priljubljuješ ih zemlji . Pogledom bojaš  sve u bijelo prikrivajući tako šavove da ti zemlja i nebo ne budu jedno drugom zakrpa. Zadovoljna  jer  prisvojila si željeno i  smirila žudnju za širinom.  To je nešto, to je puno. Za malo već se  spuštaš skalama bez ishodišta  a podno zadnje je more. Promišljena lijepa žena sad hoda polako prelazeći s vala na val. Maločas sišla niz  oblake uvjerena kako to bile su skale . Sigurna hoda prema obali.  U  sitnom slanom grmu dvije ptice cvrkuću. Stići ćeš u onaj tren baš  kad se život životu vraća, samo hodaj hodaj dalje . Ne zastajkuj  ne okreći  se  trag na valu ne ostaje. 

10 komentara za "Hodaj,samo hodaj"

  1. Mario
    28/05/2013 at 8:53 pm Permalink

    Više mi je ovo poetski nego što je prozno, Boba. Pročitao jesam, ispunjeno je, tj. nabijeno snažnim emocijama, ali nije ni blizu obična, klasična priča, poput onih mojih…. teško mi je ostavit neki pametni komentar. 🙂

  2. Consequence
    28/05/2013 at 9:02 pm Permalink

    Tamo gdje je samoća mogu se lako pronaći.

    “Ne zastajkuj ne okreći se trag na valu ne ostaje.”
    Nema povratka s ovoga puta i zato je kraj toliko upečatljiv.
    Pozdrave šaljem.

  3. ENEDIEL
    28/05/2013 at 9:04 pm Permalink

    . Pogledom bojaš sve u bijelo prikrivajući tako šavove da ti zemlja i nebo ne budu jedno drugom zakrpa.
    više nego dobra,pozdrav

  4. Prolaznik
    28/05/2013 at 9:11 pm Permalink

    “Nemaš izbora i nosiš je sobom.. kao nekad tajnu . Ona te muči a ti je šutiš pomirena.” – Posebno se suosjećam s ovim.

    Slažem se s Mariom, vrlo jak poetski izraz.

    Pozdrav.

  5. Aljoša
    28/05/2013 at 10:49 pm Permalink

    Ići dalje, i kad je guja prisutna.
    Poruka koja gleda naprijed, u budućnost.
    Poetski izričaj je neizostavni dio ove proze, meni je taj stil blizak i imam osjećaj da kad jednog dana napišem pjesmu u slobodnom stihu da bi to bilo na tragu tvoje lijepe proze.
    Pozdrav Boba : )

  6. songfordead
    29/05/2013 at 3:27 am Permalink

    dobro si ovo Boba napisala koja god misao da te je vodila
    jutro ti lijepo želim
    sfd

  7. dinko1941
    29/05/2013 at 4:56 am Permalink

    Uronila si u duboke misli dok si plela ovu pjesmu snažno ocrtavajući prirodu i ljudsku snagu poimanja života. Pozdrav 🙂

  8. Tonka
    29/05/2013 at 5:53 am Permalink

    Uvijek sveprisutna snaga žene. Ona može, ona zna, ono će ponijeti, preboljeti, odšutjeti, ona će i dalje voljeti, a guja u grudima ostaje. Pozdrav draga prijateljice 🙂

  9. Nedovršena
    29/05/2013 at 9:01 am Permalink

    vidjela sam sve, i tvoje ptice i more, hodala s tobom u mislima

  10. tulipan
    29/05/2013 at 6:50 pm Permalink

    Iza ovih misli stoji životna mudrost koja se ne razbacuje već ponajprije sebe izgrađuje,jako dojmljivo.
    Sunčani pozdrav!

Moraš biti prijavljen da bi komentirao.