Čitam između redova
tvoje praznine
kao sabrana dela
nepoznatog pisca
u istom tom pogledu
ja pupam i venem
u poslednjoj suzi
ugašenog detinstva.

Učim da ne stajem
između tačke i slova
ignorisan ukusom godina
kojeg duša ispija iz snova
ostavljen tek na pola
ne opraštam ti nekoliko minuta
ma gde bila sakrivena od bola
u paučini pokraj puta.